Generalni direktor državnog preduzeća zove jednoga od najbližih saradnika:
– Dragi kolega – kaže mu – mogu vam reci da ste zaista, uprkos svojim mladim godinama, vec napravili izvanrednu karijeru.
Mada sa malo škole, kao pripravnik ste se pokazali tako dobro da smo vas vec posle dva meseca uzeli u stalni radni odnos, kao šefa magacina.
Nije prošlo od tada ni pet meseci, a vec smo vam mogli poveriti dužnost šefa racunovodstva.
Za jedva nešto više od godinu dana u vama smo našli najpodesniju licnost za funkciju direktora sektora koji smo formirali imajuci upravo vas u vidu.
U meduvremenu vaš duži studijski boravak u nekim zapadnim zemljama pokazao se kao veoma opravdana investicija. Svi ovde govore o vama sa najvecim pohvalama…
E pa, pošto ja, po sili zakona, uskoro odlazim u penziju, hteo sam licno da vam kažem da smo obavili potrebne konsultacije i da u vama vidimo najpogodniju licnost koja ce da me zameni na celu naše radne organizacije…
Šta kažete na to?
– Hvala, tata!
