Bez obzira na iskustvo, većina vozača neće mnogo razmišljati: ako začuju pod haubom ritmično, zlokobno lupkanje, automobil se odmah zaustavlja.
Da li do prvog servisa voziti sam, ili je bezbednije da to učinišlep služba? Vozači sa dužom kilometražom će reći – sve zavisi.
Pre svega, znaci kojima automobil poručuje da bi mu godila poseta mehaničaru ponekad mogu biti zbunjujući. Možete ih čuti, videti, „napipati“ i namirisati. Ipak, već prilikom kupovine automobila trebalo bi da znate koje su mu „slabe tačke“. U zavisnosti od modela, komponenti i dodatne opreme, sve informacije ćete pronaći u specifikacijama.
Pošto pojedini signali mogu ukazivati na različite kvarove, dobro je znati i na osnovu čega da ih raspoznate. Ako ih predugo ignorišete, problem će vremenom postati sve veći. Radi svoje i tuđe bezbednosti, potražite savet servisera ako primetite sledeće znake.
Prvi signal: „parazitski“ zvuci
Kuckanje, brujanje, škripanje, zvečanje ili „cviljenje“ – tačnije, sve što u autombilu po pravilu ne bi trebalo da se čuje. Koji god da je neuobičajen zvuk u pitanju (lupkanje lajsni, plastike ili rešetki u automobilu), nemojte odlagati odlazak u servis.
Najproblematičniji su svakako čudni zvuci motora. Ritmično lupkanje ili škljocanje znači da bi trebalo proveriti nivo motornog ulja. Glasno lupanje upozorava na nepravilan rad ventila i klipova, ali može biti i znak da je došlo do otkačinjanja plastičnih delova koji služe kao zatezači.
Cviljenje ili pištanje (koje mahom prestaje kada ugasite motor), znači da su kaiševi olabavljeni i da klize preko kaišnika (remenice). U slučaju neprekidnog zviždanja, proverite ispravnost cevi koje su pod pritiskom.
U drugim delovima auta, brujanje u točkovima može biti znak dotrajalih ležajeva. Kada auto zacvili pri kočenju, najverovatnije je reč o istrošenim kočionim diskovima.
U slučaju škripanja tokom prelaska preko manjih neravnina (recimo, ležećih policajaca), proverite da li treba zameniti čaure na ogibljenju. Međutim, jači udari na neravninama signal su da je moglo doći do oštećenja amortizera. Škripanje u gumama – pa i bilo koji čudan zvuk iz točkova – zahteva proveru pritiska i gazećeg dela pneumatika.
Sem toga, i volan s vremena na vreme ume da zacvili. Ako se to dešava dok je automobil u leru, najčešće je reč o dotrajalim pomoćnim remenima.
Drugi signal: dim u raznim bojama
Čak i kod dizelaša koji se po pravilu više „dime“, ovo je signal koji ne treba zanemariti. Međutim, nije ni svaki dim isti – od četiri tipa dima, svaki ukazuje na specifičan problem s motorom. Najlakše ih je razlikovati po bojama:
Plavi dim nastaje tokom sagorevanja ulja u motoru. Ako ga primetite nakon startovanja ili pri ubrzavanju, na motoru bi trebalo zameniti karike klipova.
Crni dim će iz auspuha prokuljati ako pri sagorevanju nema dovoljno vazduha. Ukoliko vozite dizelaša, to znači da u procesu sagorevanja nastaje previše čađi.
Beli dim se javlja zbog problematičnog dihtunga, odnosno lošeg zaptivka glave motora. U tom slučaju, dim nastaje zbog vode koju motor „šalje“ kroz izduvni sistem.
Sivi dim se javlja iz nekoliko razloga: kao signal da je potrebna popravka glave motora, ili da motor, pored ulja, sagoreva i antifriz koji curi u cilindar. Treća opcija je problem u funkcionisanju sistema ventilacije, što onemogućava isparavanje tečnosti iz pojedinih delova motora.
Treći signal: curenje tečnosti
Ponekad je ovaj znak teško propustiti – pogotovo ako uočite sumnjive fleke ispod auta ili oko glave i bloka motora. Ako je reč o curenju goriva, nema potrebe upozoravati na rizik od zapaljivanja.
Od svih vrsta curenja, najčešća su ona iz creva ili cevi za rashladnu i hidrauličnu tečnost. Nije redak slučaj ni da procuri kiselina iz akumulatora ili ulje u menjaču.
Međutim, bilo koja vrsta tečnosti u automobilu (dakle, sve vrste ulja, tečnost amortizera, kočiona tečnost, antifriz ili tečnost servo upravljača) u nekom trenutku može procureti. Ako nije odmah uočljivo, na to će vas upozoriti naglo smanjenje nivoa tečnosti. U pojedinim slučajevima to može dovesti i do većih neprijatnosti, kao što je otkazivanje kočnica usled curenja antifriza ili kočione tečnosti.
Četvrti signal: sumnjivi mirisi
Ovaj znak ponekad može delovati zlokobnije od ostalih – međutim, iako ne mora uvek signalizirati ozbiljan problem, ni njega nije poželjno ignorisati.
Tako bi miris dima u kabini mogao ukazati na oštećenje delova izduvnog sistema. Kada je dotok goriva u cilindre prevelik (ili u slučaju neuspelog paljenja smese tokom starta), verovatno ćete osetiti karakterističan miris benzina.
Ako „nanjušite“ spaljenu gumu, to se često dešava usled blokiranja kočnice, ali može značiti i da neko od creva pod haubom dodiruje vreo motor. „Kiselkasti“ miris može nastati zbog sagorevanja mešavine ulja i goriva. Prema tome, proverite nivo motornog ulja, ili da li je došlo do curenja na dihtungu glave motora.
Osim upozoravajućih mirisa ili zvukova, konsultujte svog servisera i ako primetite čudno ponašanje automobila: nesrazmernu potrošnju goriva, „štucanje“ motora ili nasumično variranje intenziteta svetala. To je najsigurniji način da sprečite da vam ljubimac na četiri točka otkaže poslušnost u najnezgodnijem trenutku – recimo, kada se uputite na dugo planirani godišnji odmor.
Sve i da vas preduhitre nepredviđeni kvarovi, pojedine zbunjujuće signale nije uvek lako rastumačiti. Kad nestane strpljenja i dobre volje, do najbližeg servisera će vas odvesti najbrža šlep služba u Novom Sadu. Osim vremena i novca, time pouzdano „štedite“ i na rizicima u saobraćaju.
