Već posle pedesete godine života javlja se slabijenje telesnih funkcija, i mada su promene individualne i zavise od genetike i dotadašnjeg načina života, starenje je proces koji se ne može izbeći.
Prvenstveno slabe kosti, zglobovi i mišići, masno tkivo počinje da se nakuplja, sluh i vid slabe, koža gubi elastičnost, usporava se metabolizam, a kod žena menja i hormonski status. Kao posledica tih promena nastaju hronične bolesti, najčešće koštanog sistema, srca i krvnih sudova.
Šta je to na šta morate obratiti pažnju kako biste i pozne godine proveli u blagostanju, podstećemo Vas u sledećim stavkama:
Zdrava ishrana
„Zdravlje na usta ulazi“ ili „Ono ste što jedete“ su izreke koje su verovatno već i vrapci na grani naučili, ali koje uprkos tome mali broj osoba ih doslovno shvata i primenjuje. Slaba ili neodgovarajuća ishrana starih osoba se događa vrlo često, čak 40% njih nema adekvatnu ishranu. Simptomi su razni, od gubljenja na težini I apetitu, do uzrokovanja raznih bolesti.
- Doručak je obavezan obrok I mora sadržati manje masne mlečne proizvode (nemasno mleko i sir, jogurt, kefir) voće, orašaste plodove, hleb od integralnih žitarica.
- Ručak podrazumeva što više povrća i ribe. Preporučuje se veći unos brokulija, karfiola, prokelja, cvekle, crvenog i belog luka, soje. Crveno meso treba izbegavati I koristiti pileće ili ćureće meso. Poželjno je koristiti što više maslinovog ulja, a dopušten je i jedan decilitar crnog vina. Konzumiranje šećera, soli, belog brašna je potrebno ograničiti što je više moguće.
- Večera lagan obrok , najkasnije tri sata pre spavanja; voće, povrće ili jezgrasto voće.
Fizička aktivnost je važna i obavezna!
Naučno je dokazano da fizička aktivnost odlučujući faktor za održavanje fizioloških, ali i intelektualnih funkcija, kako kod mladih, tako i kod starijih osoba. Bez obzira na hronološku starost svaka osoba je spremna na određeni nivo i vrstu telesne aktivnosti, tako da starost ne bi smela da bude ograničavajući faktor za vežbanje.
Osim što će se poboljšati kontrola postojećih bolesti, sprečiće se i nastanak osteporoze, moždanog udara, povećane telesne težine, povećanog krvnog pritiska. Starije osobe svoju fizičku aktivnost bi trebalo da dogovore sa lekarom, a preporučuju se pešačenje, trčanje, joga, ples, gimnastika, plivanje, tai chi.
Pročitaj još: Zašto se javlja vrtoglavica i kako je lečiti
Unos dovoljne količine tečnosti
Pravilan i svakodnevan unos vode je od velike važnosti za pravilan rad i funkciju naseg tela. Starenjem količina vode u našem telu opada, pa je starijim osobama tečnost posebno važna, i u organizam bi trebali dnevno unositi ukupno 1,6 litara vode, blagog biljnog čaja ili negaziranog i nezaslađenog prirodnog soka.
Da li vas muči nesanica?
Kod starijih osoba je san često kratak i isprekidan. Naš savet je da ukoliko je to moguće, izbegnete tablete i pilule za spavanje, pošto izazivaju zavisnost, a i nuspojave poput pospanosti i dezorijentacije. Kako biste imali kvalitetniji san bavite se fizičkom aktivnošću, izbegavajte dnevno dremanje, provetrite prostoriju za spavanje i izbegavajte pre spavanja hranu, alkohol i kofein.
- Pronađite hobi!
Hobi je lek za dušu i odmor za mozak. Psihoterapeuti preporučuju da je pronalaženje pravog hobija jedna od najboljih terapija; aktivnost koja će vas razonoditi, pomoći da izrazite energiju, kreativnost ili talenat, će Vam svakako na kraju pričiniti neizmerno zadovoljstvo.