Starenje je biološki proces i prirodna faza u životnom dobu svakog čoveka, a završava se smrću. Naime, čovek se rađa kao biće u čijem mozgu dolazi do razvoja neophodnih i važnih funkcija sa dalji život – govor, razmišljanje, san, hod, motoričke sposobnosti i ostalo.
Izuzetno je važan neometani rad svih tih funkcija i to je u stvari preduslov za čovekov normalan život i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Kada počne da nastupa starenje, sve te funkcije lagano slabe, a ujedno se javlja i ograničenost regenerativnih sposobnosti. Upravo je to razlog zbog čega su starije osobe podložnije najrazličitijim bolestima i povredama i težem oporavku za razliku od mlađih ljudi.
Na primer, prelom kostiju lakše i brže srasta kod dece i mladih ljudi, dok kod starije populacije on zahteva duži vremenski period i rizik od drugih komplikacija.
Stručnjaci navode da su ulazak u četvrtu i petu deceniju života ključni za razvijanje hroničnih oboljenja, te zdravstvene kontrole pogotovo tada moraju biti obavezne i redovne.
U nastavku teksta otkrivamo šta se podrazumeva pod hroničnom bolešću, kojim bolestima su izloženi stariji, ali i na koji način ih mogu kontrolisati i lečiti.
Kada hronične bolesti postaju ozbiljna pretnja?
Pod hroničnom bolešću podrazumeva se određena promena u organizmu, izazvana spoljašnjim, unutrašnjim ili genetskim faktorom i čije trajanje podrazumeva duži vremenski period (nekoliko meseci pa čak i godinama).
Za hronične bolesti specifično je to da se ne mogu izlečiti, ali se određenim terapijama reguliše, ublažava i sprečava njihovo napredovanje. Pored adekvatne terapije, umnogome je važan način života i trajno menjanje svih loših navika.
Starenje i životne navike
Briga o zdravom režimu ishrane i fizička aktivnost su prve dve stavke na čiji značaj ukazuju lekari. Preporuke se potom odnose i na izbegavanje kozumiranja nikotina, alkohola i narkotika, koji mogu učiniti da bolest uznapreduje i izazove druge komplikacije. Hronična bolest može da postane ozbiljna pretnja ukoliko se ne otkrije na vreme, te njeni oblici u daljem napretku mogu dobiti destruktivni karakter.
Najzad, čak i najmanja povreda, prelom ili ozbiljna bolest uzima maha ukoliko se lečenju, terapiji i brizi o celokupnom zdravlju ne pristupi na odgovarajući način, u najgorem slučaju, ukoliko se uopšte ne vodi računa o svemu tome. To je najčešći primer kod starijih osoba koje žive same, ili koje žive u nehegijenskim i nehumanim uslovima, u ruralnim sredinama i daleko od svakog vida medicinske pomoći.
U takvim i sličnim okolnostima starački dom je uvek jedno od najboljih mogućih rešenja, jer je starim i nemoćnim licima obezbeđen visok nivo zdravstvene zaštitine i kompletna neophodna nega.
Hronične bolesti koje najčešće dolaze sa godinama
U najčešća hronična oboljenja koja se javljaju s procesom starenja su na prvom mestu kardiovaskularne bolesti, a potom i karcinomi, reumatoidni artritis, osteoporoza, bolesti pluća, dijabetes i druge.
Kardiovaskularne bolesti
Kardiovaskularne bolesti (KVB) su grupa oboljenja koja se odnosi na oštećenje srca i krvnih sudova. Posledica koju stvaraju su poremećaji prilikom snabdevanja krvi prktično svih organa u organizmu i njihova težina zavisi od stepena poremećaja krvotoka.
KVB predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti kod populacije starije od 65 godina, a najčešći saveti lekara se odnose na smanjenje faktora rizika kroz zdravu ishranu, nekonzumiranje cigareta i alkohola, dovoljnu fizičku aktivnost…
Karcinomi
Karcinomi su drugi vodeći uzrok smrti i najčešće vrste od kojih oboljevaju stariji su karcinom dojke i grlića materice (kod žena), karcinom prostate (kod muškaraca), kao i karcinom pluća i debelog creva kod oba pola. Maligne bolesti se mogu izlečiti samo pod uslovom da se dijagnostikuju na vreme.
Reumatoidni artritis
Reč je o hroničnom reumatskom oboljenu od kojeg najčešće boluju stariji od 65 godina, ali koje se pojavljuje znatno ranije (oko ili posle 30. godine). Bolest najpre zahvata zglobove, ali se može odraziti i na unutrašnje organe, nervni sistem ili kožu.
Statistika pokazuje da su žene sklonije ovom oboljenju, a da su faktori rizika koji ga uslovljavaju, između ostalog, i pušenje, bakterije u obolelim desnima, stres i genetika.
Osteoporoza
Оvo je olest kostiju koja se manifestuje progresivnim gubitkom koštane mase i njenim sporim obnavljanjem, zbog čega dolazi do oštećenja strukture kostiju. One postaju šuplje, krhke i sklone prelomima.
Nažalost, simptomi osteoporoze se javljaju onda kada je bolest već nastupila, što znači da u početnim ranim fazama nema izrazitih simptoma. Kasnije, kada bolest već uzme maha, javljaju se jaki i oštri bolovi u zglobovima, kostima i mišićima; dolazi do kifoze i smanjenja telesne visine.
Dijabetes
Za hronični neizlečivi sistematski poremećaj metabolizma – šećernu bolest ili stručnije dijabetes, karakterističan je trajno povišen nivo glukoze u krvi. Najčešće se javlja u starijem životnom dobu kao posledica degenerativnih promena u organizmu.
Međutim, poslednjih godina mlađa populacija, a naročito deca su u stalnom riziku od dijabetesa, što je uslovljeno gojaznošću, modernim i nezdravim načinom života.
Bolesti pluća
Od plućnih bolesti astma je definitivno najčešća kod starijih osoba. Uzroci njene pojave mogu biti različiti: aero-zagađenja, globalno zagrevanje planete, alargeni iz vazduha, ali i način života, pušenje, gojaznost ili nasledni faktor.
Od plućnih bolesti koje zahvataju starije valja izdvojiti i hronični bronhitis, plućnu hipertenziju i rak pluća.
