Iako se prosečan životni vek čoveka produžio u poslednjih 50-60 godina sa 46 na 71 godinu, živote neumorno odnose razne bolesti. Ubedljivo najveće „ubice” su kardiovaskularne bolesti, koje zahvataju srce i arterije, a odgovorne su za svaku treću smrt na planeti.
Do srčanog udara ne dolazi preko noći, već je on rezultat mnogobrojnih okolnosti, koje mogu biti kako nasledne, tako i stečene. Savremeni način života umnogome pospešuje ovu tezu i pojačava sindrom kardiovaskularnih bolesti.
Do srčanih smetnji dovode stres, pušenje, nedovoljno sati sna, nedostatak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana i mnogi drugi faktori. Zato ćemo vas u nastavku teksta uputiti u sve što treba da znate o kardiološkom pregledu kao načinu prevencije od nastanka srčanih oboljenja.
Kako pronaći kardiologa?
Ukoliko osećate promene u pritisku ili imate bolove u grudima, nemojte čekati! Na internet portalima nije teško pronaći sve ono što vas zanima u vezi sa kardiološkim pregledom, pa i lekara specijalistu za ovu oblast.
Pre svega za pomoć se obratite prijateljima i poznanicima, koji će vam rado dati preporuku. Uz to možete još da se posavetujete sa Guglom i proverite sve kardiološke ordinacije u svom gradu. Na primer, ukoliko je vaše mesto prebivališta Beograd, ukucajte u pretrazi “kardiološke ordinacije Beograd” i pročitajte ocene i komentare za svaku od njih. Ukoliko vas zanima cena pregleda, potražite je na njihovom sajtu ili pozovite telefonom i raspitajte se.
Naravno, ukoliko imate zdravstveno osiguranje, možete otići kod svog izabranog lekara opšte prakse i tražiti uput za kardiologa koji radi u domu zdravlja.
Sve što treba da znate o kardiološkom pregledu: da li boli i šta uključuje
Kardiološki pregled je bezbolan
Čim primetite jače lupanje srca koje dolazi bez razloga, ili povišen puls u stanju mirovanja, odmah zakažite kardiološki pregled. Nema potrebe da brinete, jer je pregled potpuno bezbolan.
Najpre ćete uputiti lekara u istoriju porodičnih bolesti i o poteškoćama koje se javljaju u vašem organizmu. Obavestite kardiologa o lošim navikama koje mogu da utiču na nastanak oboljenja, kao što su preterana izloženost stresu, pušenje, alkohol, konzumiranje droga, slaba fizička aktivnost, loš san, nezdrava ishrana i slično.
Pre nego što otpočnete sa daljim koracima, kardiolog će vas posavetovati kako treba da izgleda pravilna ishrana koja će dovesti do normalnog rada imunog, nervnog i endokrinog sistema, a samim tim i smanjiti rizik od nastanka srčanih oboljenja.
EKG – elektro-kardiografsko snimanje srčane aktivnosti
EKG je nezaobilazan deo kardiološkog pregleda. Predstavlja elektro-kardiografsko snimanje srčane aktivnosti na osnovu koga se mogu doneti preciznije informacije o aritmijama, blokadama impulsa, pojavi ishemija srčanog mišića, akutnog infarkta miokarda i dr.
Ehokardiografija srca
Sastavni deo kardiološkog pregleda jeste i ehokardiografija srca. Ova dijagnostička procedura pokazuje stanje srčanog mišića, meri njegovu debljinu i kontraktilnost. Potpuno je bezbolna, brza i pouzdana.
Vizuelni pregled lekara specijaliste
Kardiovaskularni pregled obično uključuje vizuelni pregled, koji obuhvata pregled lica, vrata i ruku, ispitivanje pulsa, velikih arterija, slušanje srca stetoskopom i ručnu palpaciju. Doktor traži bilo kakve abnormalnosti na svakom koraku kardiovaskularnog pregleda koje bi mogle ukazivati na srčanu bolest.
Pacijenti se obično podvrgavaju kardiovaskularnom pregledu nakon što dožive bolove u grudima ili kratak dah. Lekari vizuelno traže crvenilo u licu, znojenje i znake žutice. Na žuticu može ukazivati žutilo u očima, posebno ispod gornjih kapaka. Bledilo lica izazvano anemijom takođe može ukazivati na probleme sa srcem.
Pregled prstiju ruku i nogu predstavlja još jedan deo kardiovaskularnog pregleda. Kardiolog to radi kako bi pokušao da otkrije ima li znakova krvarenja ispod njih.
Provera pulsa
Osnovni korak tokom kardiološkog pregleda uključuje proveru pulsa pacijenta. Karotidna arterija na vratu obično obezbeđuje dobro merenje zapremine i brzine protoka krvi. Pacijent se za ovaj deo testa postavlja pod uglom od 45 stepeni sa podignutom rukom iznad glave.
Provera krvnog pritiska
Očitavanje krvnog pritiska pomaže lekarima da dijagnostikuju hipertenziju, jedan od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Lekar može da uradi više od jednog očitavanja krvnog pritiska i obavi pregled na obe ruke.
Tokom pregleda lekari slušaju srce pacijenta pomoću stetoskopa. Mogu se čuti abnormalni odjeci u srcu i aorti. Zvukovi koji izgledaju preglasni ili suviše slabi mogu ukazivati na potencijalne probleme.
Šumovi u srcu se mere po dužini i visini. Od pacijenta se može tražiti da udahne i izdahne dok doktor sluša srce. Zanimljivo je da se i pluća pregledaju kroz stetoskop tokom ovog dela kardiovaskularnog pregleda.
Pročitaj još: Kako se rešiti urinarnih infekcija
Monitoring srca sa EKG holterom
Dvadesetčetvoročasovni EKG holter monitoring je preporučljiv kod pacijenata koji se žale na preskakanje i iznenadno lupanje srca. Holter se nosi neprekidno tokom 24 sata. Time se otkriva srčani ritam tokom standardnih aktivnosti, kada je pacijent u normalnom raspoloženju, ali i kada jeste i nije izložen uzbuđenjima i stresu.
Test opterećenja
Test opterećenja se radi kada je potrebno postaviti dijagnozu ishemijske bolesti srca i kada postoji rizik od smrtnog ishoda. Testovi opterećenja rade se i kod zdravih osoba, kada su u pitanju sportisti. Kandidati za ovu vrstu testa opterećenja su pre svega pacijenti sa bolom nejasnog uzroka, ali i pacijenti sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, srčanim bolestima.
Od dijagnostičkih metoda se koriste još i ergometrija, opterećenje fizičkim naporom i stress EHO test koji je kombinacija testa opterećenja i ultrazvučnog pregleda (radi se pre i posle fizičkog opterećenja).
Kao što smo naveli, sve metode dijagnostike su bezbolne i zato ne postoji nijedan razlog da odlažete posetu svom kardiologu.
NE PROPUSTITE
Upala desni – lečenje
Higijena je temelj zdravlja i zdravog života. Ukoliko se ne vodi briga o higijini, bakterije napadaju organizam i zdravlje se polako urušava. Usled nepravilne oralne higijene, taloži se dentalni plak...
Kada je vreme za fizikalnu terapiju?
Ukoliko osećate bilo kakvu vrstu bola, trnjenja ili nelagodnosti u predelu vrata ili leđa, verovatno spadate u grupu potencijalnih kandidata za fizikalnu terapiju. Mnogi misle da na ovu vrstu lečenja...
Zbog čega je bitno koristiti esencijalno ulje origana?
Origano većinom svi vole, posebno zbog njegovog mirisa koji daje čar svim jelima italijanske kuhinje. Međutim, malo ko zna da miris dolazi od fenola koji osim njega, origanu pružaju mnogo...
U Kojim namirnicama se nalazi najviše OMEGA-3 Masnih kiselina
Sigurno ste se do sada više puta u životu susreli sa pričama o omega-3 masnim kiselinama i njihovom značaju za funkcionisanje našeg organizma, ali verujemo da većina ljudi ne zna...