Holesterol predstavlja prirodnu supstancu koju stvara jetra i naše telo ga zahteva u određenim količinama. Iako je njegovo prisustvo neophodno za pravilno funkcionisanje ćelija, nervnog sistema i hormona, idealno je imati ga u tačno određenoj količini. Dakle ni previše ni premalo.
Holesterol i trigliceridi osnovni su elementi lipidnog statusa i time određuju opšte zdravlje čoveka. Ispitivanje osnovnog lipidnog statusa ima za cilj utvrđivanje rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao i primenu i praćenje postavljenih terapija. Ispitivanjem lipidnog statusa utvrđuje se ukupni holesterol, trigliceridi, HDL- holesterol i LDL-holesterol.
Laboratorija Jugolab od 2000. godine za svoje pacijente vrši analize iz oblasti hematologije, biohemije, imunohemije, mikrobiologije, virusologije i patohistologije. Zakažite svoj pregled u stručnoj laboratoriji koja će vam pružiti najkvalitetnije usluge i zadovoljiti sve vaše zdravstvene potrebe.
Holesterol- koje su vrednosti i granice?
Kao što je napomenuto, holesterol je neophodan za normalno funkcionisanje organizma zbog toga što je veoma važan za strukturu ćelijskih membrana, prekusor je u sintezi žučnih kiselina, hormona i vitamina D. Takođe, koncentracija holesterola je i jedan od parametara za praćenje kardiovaskularnih bolesti.
Preporučena koncentracija ukupnog holesterola je < 5,20 mmol/L, umereno-rizična od 5,2- 6,19 mmol/L, a vrednosti veće od 6,2 mmol/L smatraju se visoko-rizičnim. Vrednost holasterola takođe zavisi i od drugih faktora, a neki od njih su starost, pol, nasleđe, način ishrane, fizička aktivnost i određeni hormoni.
Na primer kod muškaraca holesterol je uvek viši nego kod žena pre menopauze, a posle menopauze žene imaju više vrednosti nego muškarci. Dok nižena vrednost holesterola može biti posledica hipolipoproteina ili se javlja kod određenih maligniteta ili endokrinih bolesti.
Dobar (HDL) i loš holesterol (LDL)
Popularno poznat kao dobar holesterol, HDL je antiaterogeni lipoprotein najveće gustine i najmanje veličine od svih lipoproteina. HDL zajedno sa LDL sadrži najveći udeo holesterola u organizmu. Značaj dobrog holesterola ogleda se u kardioprotektivnoj ulozi i prevenciji srčanih oboljenja.
Takođe, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 2 do 3%, redukuje rizik od tromboze što sprečava aktivaciju trombocita i smatra se da HDL takođe omogućava regeneraciju normalne funkcije endotela krvnog suda. Poželjne vrednosti HDL su 1,55 mmol/L, a vrednost <1,0 mmol/L smatra se rizičnom.
Žene u toku celog života imaju viši nivo HDL holesterola nego muškarci. Ako želite da se dateljnije informišete o HDL holesterolu, ali i o holesterolu uopšteno, savetujemo vam da posetite web stranicu Zdravstvene ustanove Jugolab gde ćete naći sve potrebne informacije. Do nje ćete doći klikom na link- HDL holesterol.
Lošim holesterolom naziva se LDL koji ujedno i predstavlja proaterogeni lipoprotein niske gustine. Aterogena uloga je veoma važan parametar za procenu rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Koncentracija LDL-a se određuje u laboratorijama i najčešće korišćenjem Friedwaldove formule, za koju je neophodno odrediti koncentraciju ukupnog holesterola, triglicerida i HDL holesterola.
Ova formula se ne može upotrebiti ako je koncentracija triglicerida veća ili jednaka vrednosti 4,52 mmol/L. Idealnom vrednosti LDL holesterola smatra se vrednost ispod 2,6 mmol/L, granična je od 2,6 mmol/L do 3,34 mmol/L, veoma rizična je od 3,35 mmol/L do 4,89 mmol/L, a vrlo visoko rizičnom sve vrednosti veće od 4,9 mmol/L.
Veza između ishrane i holesterola
Preporučeno je da se u terapijskoj ishrani redukuje ukupni unos masti na 25-35% od ukupno unetih kalorija. Zasićene masne kiseline bi trebalo da budu zastupljene manje od 7%, u njih se ubrajaju masti životinjskog porekla, masna mesa i mesne prerađevine, punomasno mleko kao i određeni mlečni proizvodi.
Savetuje se povećani unos ribljeg ulja zbog toga što smanjuje sintezu triglicerida i dovodi do porasta HDL holesterola, međutim savetuje se i umerenost budući da se pri nekontrolisanom unosu može povećati LDL holesterol. Oleinska ulja snižavaju LDL holesterol, ali malo utiču na trigliceride.
Unos nezasićenih masnih kiselina, poput margarina i pržene hrane, treba biti što manji, dok unos mononezasićenih masnih kiselina treba biti ispod 20% na dnevnom nivou. Poželjno je da unos holesterola na dnevnom nivou iznosi 200mg. Najveći izvori holesterola su punomasno mleko i proizvodi od punomasnog mleka, puter, meso i mesne prerađevine, iznutrice, životinjska mast, žumance, riblja ikra i kavijar.
Menjanje određenih navika predstavlja put ka zdravom životu. Zdrava ishrana podrazumeva veliki unos voća, povrća, integralnih žitarica, jezgrastog voća i zdravih masti. Zdrav način života zahteva i povećan stepen fizičkih aktivnosti kako bi naše telo ostalo u što boljem stanju funkcionisanja.
Iz svakodnevnih navika svakako bi trebalo izbaciti pušenje, stres, alkohol, te smanjiti unos kafe i redukovati telesnu težinu. Kao prevenciju od kardiovaskularnih bolesti savetuje se određivanje lipidnog statusa barem jednom u 5 godina za osobe starije od 20 godina. Naravno, kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima ili dijabeteson savetuje se još češće praćenje ovih parametara.