”Sreća nije slučajna; a nije niti nešto što trebate želeti. Sreća je nešto što sami stvarate.”
Naučnici za ponašanje ljudi provode dosta vremena proučavajući šta nas čini srećnim (a šta ne). Znamo da sreća može biti dobar osnov za zdravlje i dugovečnost. Međutim, sreća nije nešto što vam se jednostavno dogodi. Svako ima tu moć da napravi male promene u svom ponašanju, okolini i odnosima – što i te kako može pomoći da krenemo na put ka srećnijem životu.
Sreća je veliki cilj koji moraš imati i na čemu ćeš raditi svaki dan. Biti srećan nije nešto što se tek tako postiže, a zatim se održava – to je niz odluka koje donosiš svaki dan. Počni tako što ćeš negovati pozitivnost u svom životu i živeti svoj život na način koji ti u potpunosti odgovara. Osim toga, provodi vreme sa pozitivnim ljudima, poveži se sa drugima i podrži zdravo telo i um.
Sreća dolazi iznutra – ovo nije još jedna glupa fraza. Zato nauči kako da ukrotiš negativne misli i svakodnevno pristupaj sa optimizmom.
Tabela sadržaja
- Razbij negativno razmišljanje
- Kontroliši disanje
- Spavaj dovoljno
- Izrazi zahvalnost za dobre stvari u svom životu
- Prestani da se upoređuješ sa drugim ljudima
- Pokreni se
- Provedi vreme u prirodi
- Okruži se pozitivnim ljudima
– Umesto zaključka: Novac ne kupuje sreću
Kako biti srećan:
1. Razbij negativno razmišljanje
Svi ljudi imaju tendenciju da više razmišljaju o lošim iskustvima nego o pozitivnim. To je evoluciona adaptacija – preterano učenje iz opasnih situacija sa kojima se susrećemo tokom života pomaže nam da ih izbegnemo u budućnosti i brzo reagujemo u krizi.
Ali to znači da ne moraš da se potrudiš da treniraš svoj mozak da savlada negativne misli.
Evo i kako:
Ne pokušavaj da jednostavno zaustaviš negativne misli. Ukoliko stalno govoriš sebi „moram prestati da razmišljam o ovome“, samo ćeš se naterati da još više razmišljaš o tome.
Suprotno tome, pokušaj da tretiraš sebe kao najboljeg prijatelja. Kada se osećaš negativno prema sebi, zapitaj se šta bi savetovao prijatelja u toj situaciji. Sada pokušaj da primeniš taj savet na sebi.
Negativno razmišljanje događa se svima nama, ali ako to prepoznamo i izazovemo razmišljanje o pozitivnom ishodu, činimo veliki korak ka sretnijem životu.
Zameni negativne misli pozitivnim govorom o sebi. Negativne misli mogu otežati osećaj sreće, ali ih možeš promeniti. Kada primetiš da te ”napadaju” negativne misli, ospori njihovu tačnost. Zatim zameni misao pozitivnom ili neutralnom. Osim toga, daj sebi pozitivne izjave tokom celog dana.
Recimo da uhvatiš sebe kako misliš: “Tako sam ružan ili ružna.” Možeš ovu misao zameniti sa: “Ne mogu biti ružan jer je svako lep na svoj način”, ili “Ja sam jedinstven, i to me čini lepim ili lepom.”
Koristi pozitivne afirmacije poput: „Mogu ja to“, „Dosta mi je“ ili „Ako pokušam, već sam uspeo“.
2. Kontroliši disanje
Nauka tek počinje da pruža dokaze da su koristi ove drevne prakse stvarne. Studije su otkrile, na primer, da vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju simptoma povezanih sa anksioznošću, nesanicom, posttraumatskim stresnim poremećajem, depresijom i poremećajem pažnje. Vekovima su praktikanti joge i meditacije koristili kontrolu disanja za podsticanje koncentracije i poboljšanje vitalnosti. Buda je čak zagovarao meditaciju disanjem kao način da se dođe do prosvetljenja.
Sledeći put kada se osetiš pod stresom ili si preplavljen negativnim mislima, prođi kroz ove korake:
- Zatvori oči. Pokušaj da zamisliš nešto lepo što ti se dogodilo ili neko prelepo mesto.
- Polako duboko udahni kroz nos.
- Polako izdahni kroz usta ili nos.
- Ponovi ovaj postupak nekoliko puta, sve dok ne počneš da se osećaš smireno.
Ako ti je teško da ovu vežbu disanja izvodiš polako, onda namerno udiši, pokušaj da izbrojiš do 5 u glavi pri svakom udisaju i isto tako pri izdisaju.
3. Spavaj dovoljno
Bez obzira na to koliko nas moderno društvo usmerava ka smanjenju sna, znamo da je adekvatan san neophodan za dobro zdravlje, funkciju mozga i emocionalno blagostanje.
Većini odraslih potrebno je oko 7 ili 8 sati sna svake noći. Ako se boriš sa željom da dremneš tokom dana ili se generalno osećaš kao da si u magli, telo ti možda govori da mu je potrebno više odmora.
Evo nekoliko saveta koji ti mogu pomoći da poboljšaš kvalitet svog sna:
- Idi u krevet i budi se u isto vreme svaki dan, uključujući i vikende.
- Rezerviši jedan sat pre spavanja za mir. Okupaj se, pročitaj omiljenu knjigu ili uradi nešto opuštajuće. Izbegavaj obilno jelo i piće, kao i TV i telefon.
- Neka tvoja spavaća soba bude tamna, hladna i tiha.
- Uloži u dobru posteljinu.
- Ako moraš da odspavaš preko dana, pokušaj da to ograničiš na 20-ak minuta.
- Ako stalno imaš problema sa spavanjem, posavetuj se sa lekarom. Možda imaš poremećaj sna koji zahteva lečenje.
4. Izrazi zahvalnost za dobre stvari u svom životu
Biti zahvalan za stvari koje imaš može ti promeniti život. Pomaže ti da se usredsrediš na ono što ide dobro, pa je manja verovatnoća da ćeš se osećati depresivno. Odvoj 1-2 minuta da uživaš u pozitivnim trenucima. Osim toga, zahvali se ljudima kada učine lepe stvari za tebe.
Vodi dnevnik zahvalnosti ili navedi barem 3-5 stvari na kojima si zahvalan svaki dan.
Tvoja lista zahvalnosti može uključivati „tvog kućnog ljubimca“, „posao koji voliš“, „najboljeg prijatelja kojeg možeš pozvati u bilo koje doba“, „udoban krevet“ i „dobru hranu za jelo“.
Kad se osećaš loše, samo prelistaj ovu listu zahvalnosti kako bi se odmah osećao bolje.
5. Prestani da se upoređuješ sa drugim ljudima
Svako je na svom putu, pa nije fer prema tebi da meriš svoj napredak gledajući šta su drugi postigli. Ne brini o tome šta drugi ljudi rade. Umesto toga, uporedi se sa onim gde si bio u prošlosti i gde si sada, a gde tek možeš da budeš. Ovo će ti pomoći da vidiš kako napreduješ.
Nemoj da se takmičiš sa drugima, već isključivo sa samim sobom.
Na primer, ne brini ako ti se čini da su svi tvoji prijatelji napredovali u karijeri. Doći će tvoje vreme. Umesto toga, uporedi svoj napredak sa onim gde si bio prošle godine. Radi na sebi, nemoj da gubiš vreme razmišljajući o drugima. Tako ništa nećeš postići, još ćeš više učiniti sebe nesrećnim.
6. Pokreni se
Kad ljudi ustanu i kreću se, čak i malo, imaju tendenciju da budu srećniji nego kad su su u miru, tj. kada se ne kreću. Studija koja je pratila kretanje i raspoloženje korisnika mobilnih telefona otkrila je da su ljudi prijavili najviše sreće ako su se kretali u proteklih 15 minuta nego kada su sedeli ili ležali.
Većinom to nisu bile neke ozbiljne aktivnosti, već samo blago hodanje koje ih je ostavilo u dobrom raspoloženju. Sada znamo da više aktivnosti ide ruku pod ruku sa boljim zdravljem i većom srećom.
Vežbe nisu samo za tvoje telo. Redovno vežbanje ti može pomoći u smanjenju stresa, osećaja anksioznosti i simptoma depresije, dok povećava tvoje samopoštovanje i sreću.
Čak i mala količina fizičke aktivnosti može učiniti razliku. Ne moraš da treniraš za triatlon ili da se penješ po litici – osim ako te to, naravno, čini srećnim.
Trik nije u tome da se previše naprežeš. Ako se odjednom baciš u napornu rutinu vežbanja, verovatno ćeš samo biti frustriran (i sa upalom mišića).
Razmotri ove početne vežbe:
- Svake noći posle večere šetaj po kraju.
- Prijavi se za početnički čas iz joge ili tai chi-a.
- Započni dan sa 5 minuta istezanja.
- Podseti sebe na zabavne aktivnosti u kojima si nekad uživao ili aktivnosti koje si oduvek želeo da probaš, poput golfa, kuglanja ili plesa.
7. Provedi vreme u prirodi
Brojna istraživanja podržavaju mišljenje da je provođenje vremena u prirodi dobro za tebe i tvoju sreću. Znamo da šetanje po mirnim stazama oivičenim drvećem može dovesti do značajnih poboljšanja mentalnog zdravlja, pa čak i do fizičkih promena u mozgu.
Šetači u prirodi imaju „tiši“ mozak: analize pokazuje manji protok krvi u deo mozga povezan sa preživljavanjem. Neka istraživanja pokazuju da čak i gledanje slika prirode može poboljšati tvoje raspoloženje.
Sunčeva svetlost takođe čini veliku razliku. Sezonski afektivni poremećaj zaista postoji. Zato su ljudi koji žive u zemljama sa hladnijom, mračnijom klimom skloni depresiji i drugim negativnim raspoloženjima.
Izlaganje prirodnom svetlu – provodeći vreme napolju ili živeći u prostoru sa prirodnim svetlom – dobro je za tvoje raspoloženje.
8. Okruži se pozitivnim ljudima
Neko je jednom lepo rekao: ”Ako si nesrećan ili depresivan, samo proveri da li si u pravom društvu”.
Druženje sa pozitivnim ljudima može poboljšati tvoje raspoloženje. Zato pronađi ljude u svom životu zbog kojih se osećaš dobro i srećno, a zatim provedi više vremena sa njima.
Nemoj se osećati kao da moraš isključiti prijatelje ili članove porodice koji su negativni. Umesto toga, jednostavno provodi više vremena sa svojim pozitivnim prijateljima i porodicom.
Poveži se sa drugima kako bi se osećao kao deo svoje zajednice. Ljudima je potrebna zajednica, jer čovek je socijalno biće – pa ti druženje sa drugima pomaže da se osećaš srećnije. Usredsredi se na povezivanje sa ljudima oko sebe. To možeš učiniti tako što ćeš se povezati s njima, pronaći zajednički jezik ili saosećati sa onim kroz šta prolaze. Na primer, potraži stvari koje su ti zajedničke sa ljudima.
To može da znači da počneš rekreativno da ideš u neku školu plesa, sporta ili fitnesa. Takođe, danas postoji mnogo kurseva, škola i sekcija gde se povezuju ljudi istih interesovanja.
Potrebno je vreme da se prijateljstva razviju, pa ne brini ako se isprvo ne povežeš sa ljudima.
”Nađi vremena za prijateljstvo, to je put do sreće.” – Majka Tereza
Umesto zaključka: Novac ne kupuje sreću
Hajde da razbijemo jednu veliku zabludu.
Čini se da je danas osnov svačije sreće imati “dovoljno” novca”. I šta je to uopšte dovoljno novca? Kad imamo novac, možemo sve i nemamo razloga da budemo pod stresom oko plaćanja svakodnevnih troškova i računa.
Zato kada ti kažemo da novac ne kupuje sreću – znamo da nam nećeš verovati na prvu. Reci nam, šta misliš da će te tačno usrećiti? Više novca? Veći stan? Posao iz snova?
”Sreću određuje stanje našeg duha, a ne događaji.” – Dalaj Lama
Istina je da ono što mislimo da će nas usrećiti zapravo neće. Istraživanja pokazuju da sreća ne dolazi od više novca ili više stvari. Čak ni dobitnici na lutriji nisu ništa srećniji od nas koji nikada ništa ne osvojimo.
Naravno, siromašni ljudi bi svakako bili srećniji sa više novca, jer ne moraju da brinu da li će dobiti dovoljno hrane, imati dom ili platiti lekove. Ali jednom kada ljudi pobegnu od siromaštva i postignu život srednje ili čak visoke klase, više novca ne dovodi do znatno veće sreće.
Stalna potraga za stvarima koje nemamo naziva se ”hedonička traka za trčanje”. To znači da kada dobijemo ono što želimo (novac, posao, ljubav, stan ili kuću) možemo dobiti kratak nalet sreće, ali brzo se vraćamo na prethodni nivo sreće i tada počinjemo razmišljati o sledećoj stvari koja će nas učiniti srećnim.
To je objašnjenje onoga zašto bogati ljudi nikada nisu srećni – jer su stalno u potrazi za nečim još boljim i još skupljim i ta potraga se nikada ne završava. To znači da konstantno vrše pritisak na sebe i nalaze se u grču i pod stresom – a to nikako nije sreća.
Posedovanje novca je neophodno za život, ali čini se da je naše društvo pomešalo konzumerizam sa srećom. Trgovci se trude da nas uvere da njihovi proizvodi nisu potrebni samo za život, već da su neophodni za sreću.
Zapamti – sreća je stanje uma. Konkretno, to je stanje „blagostanja i zadovoljstva“ i nema veze sa materijalnim stvarima.
”Ko misli da je srećan, on je zaista srećan.” – Jovan Dučić
Da li ste Vi i kako pronašli sreću? Pišite nam u komentarima kako bi dobro obradili ovu temu.
