Godišnji odmor predstavlja pravo radnika da tokom godine ima odmor radi oporavka i “punjenja baterija” za budući rad. Kada zaposeni koristi ovo pravo, poslodavac je dužan da mu za taj period obezbedi naknadu.
Obračun naknade za godišnji odmor uključuje izračunavanje iznosa koji će radnik primiti tokom odsustva.
Sada se verovatno pitate šta tačno ulazi u obračun godišnjeg odmora zaposlenih.
Donosimo vam kratak vodič o tome šta tačno ulazi u obračun prosečne zarade prilikom godišnjeg odmora.
Koji su uslovi za korišćenje godišnjeg odmora?
Da bismo bolje razumeli obračunavanje nadoknade za godišnji odmor, važno je da se upoznamo sa uslovima koji određuju pravo na korišćenje ovog odmora.
Pravo na plaćeni godišnji odmor imaju samo zaposleni sa regularnim radnim odnosom, čija su prava precizno definisana Ugovorom o radu.
Ovo pravo nije dostupno osobama koje su angažovane na osnovu drugih ugovora, kao što su ugovori o delu, privremeni ili povremeni poslovi ili dopunski rad.
Zakon čvrsto čuva prava zaposlenih na godišnji odmor, sprečavajući bilo kakvo oduzimanje ili odricanje od tog prava.
Kada se stiče pravo na godišnji odmor i koliko može da traje?
Pravo na godišnji odmor stiče se nakon provedenih mesec dana neprekidnog rada od dana zaposlenja. Ovi uslovi garantuju pravično korišćenje godišnjeg odmora u saglasnosti sa zakonskim regulativama.
Prema Zakonu o radu, radnici imaju pravo na godišnji odmor u zavisnosti od trajanja njihovog ugovora. Zakon određuje minimalan broj dana godišnjeg odmora, a to je 20 radnih dana u kalendarskoj godini.
Maksimalan broj dana nije tačno određen zakonom, ali uobičajeno je da ne prelazi 30 dana.
Dužina godišnjeg odmora se računa dodavanjem osnovnih 20 radnih dana spram faktora kao što su uslovi rada, radni doprinosi, stručna sprema, radno iskustvo, i drugi kriterijumi koji su regulisani Ugovorom o radu ili opštim aktom.
Kako se obračunava godišnji odmor
Godišnji odmor za zaposlene se računa na osnovu broja meseci koje će zaposleni raditi tokom godine, počevši od dana zaposlenja pa sve do isteka radnog odnosa u tekućoj godini ili do kraja kalendarske godine.
Prema informacijama iz beogradske agencije za knjigovodstvo HLB T&M Consulting, prvo se izračunava dvanaesti deo punog godišnjeg odmora na koji zaposleni ima pravo tokom cele kalendarske godine.
Taj iznos se množi sa brojem meseci koje je zaposleni radio. Svaki mesec rada donosi zaposlenom pravo na nešto manje od dva dana godišnjeg odmora. Na primer, ako je zaposleni radio šest meseci tokom godine, ima pravo na 12 radnih dana godišnjeg odmora.
Dakle, da pojednostavimo: obračun za godišnji odmor se zasniva na osnovnoj plati radnika ili na prosečnoj zaradi koju je ostvario u prethodnih 12 meseci.
Koliko je plaćen godišnji odmor može se lako izračunati primenom ovih koraka:
- Utvrdi se prosečna zaradu u prethodnih 12 meseci.
- Izračuna se dnevna osnova za obračun naknade tako što se prosečna zarada podeli sa brojem dana u mesecu (obično se uzima 30 dana).
- Pomnoži se dnevna osnovica sa brojem dana koje radnik koristi za godišnji odmor kako bi se dobio ukupan iznos.
Naknada za godišnji odmor se obično isplaćuje tokom perioda korišćenja odmora kako bi se zaposlenom omogućilo finansijsko pokriće tu tom periodu.
Obračun godišnjeg odmora u praksi
Da bi se bolje razumelo kako se izračunava naknada za godišnji odmor, u nastavku je primer obračuna godišnjeg odmora:
Pretpostavimo da je radnik imao prosečnu zaradu od 60.000 dinara u prethodnih godinu dana i da će koristiti minimalan broj dana godišnjeg odmora:
- Prosečna zarada: 60.000 dinara
- Dnevna osnovica: 60.000 dinara podeljeno sa 30 dana = 2.000 dinara
- Broj dana godišnjeg odmora: 20 dana
- Ukupan iznos naknade: 2.000 dinara x 20 dana = 40.000 dinara
Dakle, na osnovu ovog obračuna radnik će dobiti ukupno 40.000 dinara tokom svog godišnjeg odmora.
Da li zaposleni dobijaju naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor tokom bolovanja?
Kada je reč o neiskorišćenom godišnjem odmoru zbog bolovanja, situacija je jasna. Zaposleni, u većini slučajeva, ne dobijaju naknadu za dane godišnjeg odmora koje nisu iskoristili tokom perioda bolovanja.
Ipak, postoji izuzetak za porodilje koje, ako nisu iskoristile godišnji odmor zbog odsustva, imaju pravo da ga iskoriste do kraja juna naredne godine.
Da li je moguć prenos neiskorišćenih dana godišnjeg odmora u narednu godinu?
Ranije, zaposleni su mogli da prenesu neiskorišćene dane godišnjeg odmora kod novog poslodavca. Međutim, zakonske izmene iz 2014. godine su ukinule tu mogućnost.
Ako zaposleni ne iskoristi dane odmora pre nego što prestane radni odnos, može mu se isplatiti novčana naknada. Ova naknada zavisi od broja neiskorišćenih dana godišnjeg odmora.
Šta se dešava ako ne iskoristite dane godišnjeg odmora?
Ukoliko zaposleni ne iskoristi prvu polovinu godišnjeg odmora tokom tekuće godine, gubi mogućnost korišćenja istog u narednoj godini.
Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor se isplaćuje samo ako zaposleni prekine radni odnos. Iznos ove naknade se određuje na osnovu prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci i broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Da li je moguće koristiti godišnji odmor odmah po zaposlenju?
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. Važno je napomenuti da, iako zaposleni stiče to pravo, odluku o tačnom vremenu korišćenja odmora donosi poslodavac.
Prema Zakonu o radu, poslodavac ima ovlašćenje da odredi vreme korišćenja godišnjeg odmora, što znači da zaposleni ne može da traži odmor odmah po zasnivanju radnog odnosa, već ga može tražiti tek nakon isteka mesec dana rada.
Nije tačan primer deli se sa brojem radnih dana u mesecu a ne sa 30 dana. Sa 22 dana.
Tačnije svi se prihodi skupljaju u toku 12 meseci i dele sa brojem radnih sati u tih 12 mesecu. Dobija se cena radnog sata i mnozi sa 8 i to je cena po danu puta broj dana god omora.