Paradoks našeg vremena je da gradimo sve više zgrade, a nižeg smo praga tolerancije, autoputevi su širi, a pogledi na svet sve uži. Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više, a manje uživamo. Imamo veće kuće, a manje roditelja. Sve je podređeno uštedi vremena, a vremena imamo sve manje. Imamo veće obrazovanje i titule, a manje smisla, više znanja, a manje pravilno prosuđujemo, više stručnjaka, a više problema, više medicine, a manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše, nerazumno trošimo novac, smejemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, preumorni se ustajemo, čitamo premalo, previše gledamo TV, retko se molimo.
Umnožili smo stvari koje posedujemo, ali smo smanjili lične vrednosti. Previše pričamo, retko volimo i prečesto mrzimo.
Naučili smo kako zaraditi za život, ali ne i kako živeti. Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama. Bili smo navodno na Mesecu i natrag, ali imamo problem upoznati svog suseda. Mislimo da osvajamo Svemir, a borimo se sa neistraženim u sebi. Napravili smo velike stvari, ali ne i dobre.
Bavimo se pročišćavanjem vazduha, a ne duše. Pišemo više, a učimo manje. Planiramo više, a postižemo manje. Naučili smo žuriti, ali ne kako strpljivo čekati. Stvorili smo kompjutere u koje pohranjujemo sve više informacija da čine sve više kopija, a sve manje i manje komuniciramo.
Ovo su vremena brze hrane, i spore probave, velikih ljudi i sitnih duša, naglih obogaćivanja i šupljih veza među ljudima. Ovo su vremena dveju plata u porodici, a više razvoda, lepših i većih, ali razorenih kuća. Ovo su vremena pelena koje se bacaju, veza za jednu noć, pretilih tela, tableta koje čine „čuda“ od veselja do smirenja i na kraju smrti.
Ovo su vremena kada je život u „izlogu“ a „skladišta“ su prazna.
Setite se provoditi vreme s ljudima koje volite, jer neće zauvijek biti tu.
Setite se lepe reči, toplo zagrliti ljude koje volite, jer jedino blago koje možete dati je Vaše srce, a to ne stoji mnogo.
Setite se izreći
VOLIM TE ako to stvarno osećate.
Setite se pomoliti, naći mir u sebi, i pomozite onima koji ga traže.
istinit do bola,savrseno nas oslikava / nazalost
Realnost je uvek onakva kakvu mi ne želimo da čujemo
ovak je članak za duboko razmišljanje. proslijeđivat ću ga barem jednom mjesećo na adrese svojih prijatelja
Hvala Branko, u pravu ste 😉