Ako ste pod hroničnim stresom, vaše telo je iz dana u dan izloženo previsokom nivou hormona stresa. Stres je vodeći faktor rizika za nastanak različitih bolesti, uključujući bolesti srca i krvnog sistema, dijabetes tipa 2 i depresiju.
Istraživanja su pokazala da se neke osobe toliko naviknu na stres da jednostavno više nisu ni svesne da su pod stresom. Takav način života nije dobar za vas. Otkrivamo vam znakove koji upućuju da ste pod hroničnim stresom. Ako primetite prisustvo nekoliko znakova, svakako se posavetujte sa lekarom.
Intenzivniji menstrualni grčevi:
Žene koje su pod hroničnim stresom imaju za čak 2 puta veći rizik od nastanka teških bolova i grčeva pre i tokom menstruacije. Naučnici veruju da je za to odgovorna hormonalna neravnoteža.
Glavobolje tokom slobodnih dana:
Tokom slobodnih dana nivo hormona stresa počinje naglo da pada. Ta nagla promena može izazvati iznenadnu glavobolju.
Bolovi u vilici:
Bolovi u vilici mogu biti posledica škrgutanja zubima tokom spavanja. Posavetujte se sa stomatologom o zaštiti koju ćete nositi tokom spavanja. Dokazano je da ona kod 70% ljudi pomogne u prestanku škrgutanja zubima.
Neobični snovi:
Snovi su uglavnom pozitivni, zbog čega se i budite bolje raspoloženi nego što ste bili kada ste odlazili na spavanje. No, kada ste pod stresom, verovatno ćete sanjati neobične i nelagodne snove.
Krvarenje desni:
Brojna istraživanja su pokazala da osobe koje su pod hroničnim stresom imaju veći rizik od nastanka bolesti desni. Hronično visok nivo hormona stresa može oslabiti imunološki sistem koji potom manje efikasno brani desni od bakterija.
Akne:
Ako inače nemate problema sa bubuljicama i aknama, moguće je da je hroničan stres uzrok iznenadne pojave akni i bubuljica.
Žudnja za slatkim:
Istraživanja su pokazala da stres povećava žudnju za slatkim, a naučnici veruju da je to zbog toga što hormoni stresa negativno utiču na nivo šećera u krvi i mogu uzrokovati nagle promene nivoa šećera u krvi. Stoga, kada nivo šećera u krvi naglo padne, dolazi do stvaranja žudnje za slatkim.
Svrab kože:
Jedno istraživanje je pokazalo da osobe koje su pod hroničnim stresom imaju veći rizik od nastanka hroničnog svraba kože. Takođe, hroničan svrab kože povećava nivo hormona stresa, zbog čega se vrlo lako možete zateći u začaranom krugu.
Intenzivnije alergije:
Hormoni stresa mogu stimulisati proizvodnju IgE proteina koji izazivaju nastanak alergijskih reakcija. Istraživanja su pokazala da su alergijske reakcije intenzivnije kada su alergičari pod stresom.
Bolovi u stomaku:
Anksioznost i stres mogu uzrokovati bolove u stomaku, glavobolje, bolove u leđima i nesanicu. Jedno istraživanje je pokazalo da osobe koje su pod hroničnim stresom čak 3 puta češće pate od bolova u stomaku.