Jedan od najčešćih problema vezanih za varenje hrane, sa kojim se bori veliki broj ljudi, je gastritis ili upala sluzokože želuca.
Procenjuje se da ovaj problem pogađa oko osam pacijenata na 1.000 pregleda, kada je akutni oblik bolesti u pitanju, dok je hronična forma ovog oboljenja ređa, pa se ona otkrije kod dvoje pacijenata na 1.000 pregleda.
Za život sa ovim zdravstvenim problemom, potrebno je pre svega dobro ga razumeti, biti upoznat sa uzročnicima koji ga izazivaju, ali treba i prilagoditi ishranu kako želudac ne bi dodatno bio iritiran.
Zbog svega toga, ali i učestalosti pojave ovog problema, pripremili smo sveobuhvatni vodič za život sa gastritisom, koji će vam pomoći da upoznate, razumete i prilagodite se životu sa ovom bolešću.
Koji su uzročnici gastritisa?
Postoji nekoliko uzročnika gastritisa, a najčešći je Heliko bakterija. Ipak, pored ove bakterije, gastritis može izazvati i neumerena i nekontrolisana upotreba lekova protiv upale i bolova, kao što su Aspirin, Diklofenac, Rapten K i Ibuprofen, ali i prekomeran unos alkoholnih pića i pušenje, teške infekcije, opekotine i stres nakon određenih ozbiljnih hiruških operacija.
Bolest se, klinička ispitivanja kažu, češće javlja kod starijih osoba, mada može biti povezana i sa autoimunim bolestima, pa je onda prisutna i kod mlađe populacije. Može se javiti i u sklopu drugih bolesti, kao što su Kronova bolest, HIV, dijabetes tip I, ili autoimuna upala štitne žlezde.
Gastritis se u preko 80% slučajeva javlja kod pacijenata prouzrokovan bakterijom Helicobacter pylori (HP), koja kolonizuje sluzokožu želuca i smanjuje njenu odbrambenu sposobnost. Ova bakterija ne izaziva samo upalu sluzokože želuca, već je odgovorna i za nastanak velikog broja ulkusa na dvanaestopalačnom crevu i želucu.
Drugi dominantan razlog pojave ove bolesti, koji je javlja kod 15% pacijenata, je uzimanje aspirina i lekova protiv upala i bolova, tzv nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Svi ostali razlozi koje smo naveli ne spadaju u dominantne izazivače gastritisa.
Kako prepoznati gastritis?
Bol u epigastrijumu je čest za mnoge gastrointestinalne bolesti pa i za gastritis. Pacijent može osetiti bolnu senzaciju u predelu stomaka, koja podseća na pečenje, čupanje ili svrdlanje. Pored toga, pacijent može imati i gorušicu, osećaj težine i osetljivost na dodir ove regije. Osim toga se može javiti i muka, gađenje, povraćanje, gubitak apetita, nadutost usled čestih bolova a samim tim i gubitak težine.
Nadutost se javlja uglavnom zbog nesvarene hrane. Poslušajte šta naš čuveni gastroenterolog dr. Vojislav Perišić kaže:
Pojava crnih katranastih stolica ili povraćanje sadržaja koji ima izgled kafenog taloga ukazuju na to da je došlo do krvarenja. Kao još jedna grupa simptoma, mogu se javiti i tahikardija i ortostatska hipotenzija, što ukazuje na dehidrataciju koja je povezana sa prethodno pomenutim povraćanjem i gastrointestinalnim krvarenjem
Koje vrste gastritisa postoje?
Gastritise možemo podeliti na osnovu toka, histopatoloških karakteristika, anatomske distribucije ili na osnovu potogenskih mehanizama koji ga izazivaju. Ovo je dakle jedna višeslojna i vrlo složena podela, no mi ćemo se ovde opširnije baviti samo onih najučestalijim oblicima gastritisa. Pa tako, akutni gastritis izaziva akutna infekcija Heliko bakterijom, a osim nje infektivni gastritisi može biti uzrokovan i drugom bakterijom poput Helicobacter helmmani. Akutni gastritis može biti i flegmonozni, mikrobakterijski, sifilistički, virusni, parazitarni i gljivični.
Pored akutnog oblika, kod manjeg broja ljudi se javlja i hronični gastritis, koji se još naziva i atrofični gastritis, među kojima se izdvaja tip A autoimuni, koji zahvata korpus, zatim tip B koji je vezan za Heliko bakteriju i zahvata antrum, kao i hronični gastritis uzrokovan Kronovom bolešću, ali i sarkoidoza i izolovani granulomatozni gastritis.
Helicobacter pylori gastritis
Heliko bakterija je gram-negativna bakterija koja se najčešće nalazi u dubljim partijama mukusnog gela, koji prekriva želudačnu sluzokožu, ali se može pronaći i između mukusnog sloja i gastričnog epitela.
Ovo je jedina bakterija koja može da preživi u izuzetno kiselom želudačnom sadržaju, sa veoma malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Ova bakterija ima oblik slova S i ima brojne treplje, koje joj pomažu da se kreće i preživi brojne nepovoljne uslove. Proizvodi enzime ureazu, katalazu i lipazu, koji joj pomažu da uspešno kolonizuje sluzokožu želuca. Posebno je važna ureaza, koja razlaže ureu i oslobađa amonijak, koji ima bazna svojstva i tako neutrališe želudačnu kiselinu smanjujući njenu prirodnu odbrambenu sposobnost.
Infekcija Heliko bakterijom praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim odgovorom. No, ipak i pored ove reakcije našeg tela, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam.
Kada bakterija jednom uđe u organizam, ona tu može da ostane i godinama (decenijama) ukoliko se ne leči. Kod većine pacijenata simptomi se ne pojavljuju, dok se kod manjeg broja razvije gastritis, karcinom želuca, peptička ulkusna bolest.
Kako se prenosi Heliko bakterija?
Način prenosa nije u potpunosti istražen, ali dosadašnja klinička istraživanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno sa zaražene na zdravu osobu i to na ova tri načina:
- Put prenosa želudac – usta: kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe, koji sadrži veliku količinu ovih mikroorganizama u sebi, oni dospeju u usta zdrave osobe,
- Put prenosa usta – usta: oralnim putem je moguće preneti bakteriju direktinim putem iz usta jedne osobe bakterija pređe u usta druge,
- Put prenosa fekalno – oralni: bakterija iz stolice zaražene osobe, putem prljavih ruku ili bakteriloški neispravnom vodom, prelazi u usta zdrave osobe.
Postoje doduše i naznake da se bakterija može preneti i na druge načine – iz lokalne sredine, odnosno okruženja putem vode ili preko kućnih ljubimaca, poput pasa i mačaka. Međutim istraživanja nisu u potpunosti potvrdila ove navode, pa ih uzimamo sa rezervom.
Infekcija Heliko bakterijom predstavlja jednu od najčešćih bakterijskih infekcija kojima je čovek izložen i javlja se u svim delovima sveta kod ljudi svih životnih doba. Smatra se da je oko dve trećine svetske populacije zaraženo Heliko bakterijom, ali veliki broj zaraženih nema nikakve simptome, pa stoga neće ni biti ugroženi ili osetiti neke tegobe. Na dobijanje ove bakterije u mnogome utiče i ekonomsko-socijalni položaj, higijenski uslovi i navike. Iako se smatra da su stariji više ugroženi, često se dešava da su deca zaražena Heliko bakterijom.
Atrofični gastritis
Autoimuni atrofični gastritis se javlja u dva oblika kao autoimuni i multifokalni. Istraživanja donose precizne brojke koje govore da jedna trećina pacijenata sa autoimunom bolešću štitne žlezde i do 10% pacijenata sa dijabetesom tipa 1 imaju istovremeno sa svojim primarnim bolestima i atrofični gastritis.
Kada je autoimuni oblik u pitanju, on se javlja kod pacijenata kao nasledna autoimuna bolest koja zahvata parijetalne ćelije želuca i dovodi do manje sekrecije hlorovodonične kiseline, što za posledicu ima pojavu ove vrste gastritisa i smanjenje apsorpcije vitamina B12. Baš zbog ovoga, lečenje podrazumeva parenteralno davanje ovog vitamina.
Multifokalni atrofični gastritis napada ceo želudac, pa je poznat i kao pangastritis. Najčešće je uzrokovan postojanjem infekcije Heliko bakterijom. Oblik koji se najčešće dijagnostikuje se naziva metaplastični atrofični gastritis i spada u grupu hroničnih oboljenja želuca. Ovaj oblik sa sobom donosi ozbiljne tegobe u vidu istanjivanja sluzokože i promene tipova ćelija sluznice u vidu metaplazije koja je prekancerozna. Ovo sve dovodi do smanjenja lučenja želudačne kiseline i gubljenja nekih važnih enzima za varenje, poput pepsina, zbog čega nastaje teži oblik anemije.
Gastritis uzrokovan lekovima
Kao što smo već pomenuli gastritis može biti uzrokovan i uzimanjem određenih vrsta lekova i ova vrsta se javlja kod 15% pacijenata. Lekovi koji mogu izazvati gastritis su Aspirin i grupa nesteroidnih antiinflamatornih lekova u koje, između ostalih, spadaju Diklofenac i Iboprufen. Ovo su ujedno i naješće korišćeni lekovi širom planete, pa ne čudi što njihova česta i neadekvatna upotreba izaziva određene zdravstvene probleme. U Evropi svakodnevno oko 10% stanovništva koristi ovu grupu lekova, zbog čega su njihova neželjena dejstva postala ozbiljan problem za medicinsku struku.
Pacijenti koji koriste ove lekove imaju česta površinska krvarenja u želucu, pa se u 50% slučajeva pojave sitne erozije odnosno oštećenja sluzokože želuca, dok će se ulkus zbog težeg oblika gastritisa javiti u oko 15% slučajeva onih koji piju nesteroidne antiiflamatorne lekove.
Najveći broj pacijenata neće ni imati simptome dok uzimaju ovu vrstu terapije, dok će kod svega 3% pacijenata doći do neke ozbiljnije komplikacije poput krvarenja. Kod starijih osoba, koje boluju od reaumatoidnog artritisa rizik od nastanka ulkusa je povećan.
Dijagnostika gastritisa
Kada pacijent oseti neki od simptoma koje smo pomenuli u tekstu, on treba da se obrati specijalisti gastroenterologije, koji će nakon razgovora i uzimanja osnovnih podataka o simptomima od pacijenta, predložiti određene laboratorijske analize i ultrazvuk abdomena. Pored barijumskog ispitivanja gornjeg dela gastrointestinalnog trakta, koji se koristi kao prvi korak u dijagnozi, mnogo bolje i preciznije podatke lekaru daje gastroskopija.
Za dijagnostiku gastritisa neophodno je pogledati želudac endoskopom. Uz pomoć gastroskopije, lekar može da napravi fotodokumentaciju defektne sluzokože, zatim da uzme deo tkiva sa mesta promene i odnose ga na biopsiju ili da otkrije infekciju Heliko bakterijom.
Da bi se postavila dijagnoza prisutnosti Heliko bakterije, moguće je to uraditi i bez endoskopije, odnosno na neinvazivan način pomoću tri rutinska serološka testa (C13 i C14 kao izdisajni testovi i određivanje antitela na Heliko bakteriju u serumu).
Kako izgleda proces lečenja
Ako se utvrdi da pacijent ima Heliko bakteriju u organizmu, koja je prouzrokovala infekciju i upalu sluznice, sprovodi se terapijski postupak za potpuno uništenje ove bakterije u trajanju od 14 dana najčešće. U tom procesu se koristi kombinacija antibiotika i lekova koji smanjuju lučenje želudačne kiseline. Klinička praksa pokazuje da najbolje rezultate daje trojna terapija koja se sastoji od kombinacije bizmuta, metronidazola i tetraciklina.
Proces lečenja za akutni gastritis traje između dva do deset dana, ukoliko se potpuno eliminiše uzrok koji je doveo do upale želudačne sluzokože. Kada je hroničan gastritis u pitanju, lečenje traje nešto duže i podrazumeva promenu načina ishrane kao i životnih navika. Najčešće, ukoliko je pacijent uporan, zalečenje hroničnog gastritisa traje oko šest meseci.
No, pored lekova koje pacijent mora svakodnevno da uzima, on takođe treba da promeni i način ishrane, životne navike i sl. Pacijenti sa dijagnostikovanim gastritisom, u zavisnosti od uzroka koji je doveo do pojave ove bolesti, treba da izbegavaju uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova, da potpuno prestanu sa konzumiranjem alkohola, da izbegavaju masnu hranu i posebno crveno meso, pržena jela, maslac, sir i sl. O tome ćemo detaljno pisati u nastavku teksta.
Ishrana pacijenata koji boluju od gastritisa
Jedno od najvažnijih pravila, na kojima se zasniva poseban režim ishrane za osobe koje pate od gastritisa, je pravilan raspored uzimanja namirnica i dovoljan razmak između svakog obroka. Pored uzimanja lekova, koje će lekar svakako prepisati nakon utvrđenog prisustva Heliko bakterije, ishrana je još jedna važna karika koja može pomoći u ozdravljenju pacijenta.
Svi oni koji pate od gastritisa treba da izbegavaju prekomerno unošenje hrane odjednom tokom dana ili večeri, već treba da dnevni unos namirnica podele na nekoliko manjih i češćih obroka. Često se dešava da pacijenti pogrešno shvate ovaj savet, pa onda unose hranu na sat-dva, ne ostavljajući priliku želucu da se makar malo odmori, već mora konstantno da vari hranu.
Razmaci između obroka ključni i pravilno kombinovanje hrane
Zbog toga, razmaci između obroka moraju da budu najmanje tri do četiri sata, ali i to zavisi od toga da li je neko pojeo samo jednu jabuku ili neko drugo sezonsko voće, jer tada već nakon pola sata može da ima novi obrok. Dok, kada su recimo integralne žitarice u pitanju, njima je potrebno više sati da se svare, pa posle njih sledeći obrok može da bude tek nakon tri sata. Za obrok koji sadrži meso, period do sledećeg uzimanja hrane je još duži i iznosi četiri sata, ali takođe meso ne treba kombinovati sa pirinčem, hlebom ili krompirom, jer se na taj način dodatno otežava varenje.
Pored pravila koja se odnose na razmak u uzimanju određenih namirnica, jako je važno zapamtiti i da uz obrok ili neposredno posle njega ne treba piti vodu ili bilo koju tečnost. Isto pravilo važi i za konzumiranje voća. Njega je najbolje jesti na prazan stomak ujutru ili barem trideset minuta pre sledećeg obroka, ali ako ga i jedete tokom dana onda od poslednjeg obroka mora da prođe makar četiri sata.
Koje namirnice treba obavezno zaobići
Pojedine namirnice deluju pogubno na sluzukožu želuca i treba ih potpuno izbaciti iz ishrane ukoliko neko boluje od gastritisa. Prve namirnice na ovom spisku, koje obavezno treba eliminisati iz ishrane su suhomesnati proizvodi, poput šunke, slanine, kobasica i brojinih mesnih prerađevina kao što su paštete, viršle, salame i sl.
Pored njih, iz ishrane treba izbaciti i masne i stare sireve, mleko, margarin, lisnata testa, peciva od belog brašna (dakle beli hleb treba zameniti integralnim), šećer, gazirana i alkoholna pića, kafu, jake začine, nezdrave grickalice, kečap, senf i majonez. I spisak se ovde ne završava.
Pečurke su prilično teške za varenje, pa ih treba izbegavati, baš kao i mahunarke, koje možete pojesti u retkim prilikama, ali samo onda kada su izblendirane, pa je od njih napravljena čorba, potaž ili pire. Opna pasulja ili graška zna da bude teška za varenje, pa ih treba izbegavati.
Kupus je u redu jesti kuvan, ali jela od raskuvanog kupusa poput sarmi i podvarka znaju zbog drugih sastojaka da budu teška za varenje. Svež kupus je odličan za čir na želucu, pa ga je poželjno jesti u posebnom režimu ishrane za ljude koji pate od gastritisa.
Gastritis dijeta – primer petodnevnog plana ishrane
Svaki dan u sedmici treba započeti ispijanjem biljnog čaja i uzimanjem porcije svežeg voća, a nakon pola sata poželjno je pripremiti doručak. Hajde da pogledamo kako izgleda jedan petodnevni plan ishrane za one koje muči gastritis.
Ponedeljak
Doručak: Za doručak treba pripremiti dvopek i džem od šipurka koji će naravno biti pripremljen bez šećera.
Užina: Još jednom možete pojesti sezonsko voće, uz obaveznu pauzu između doručka i užine od makar tri sata.
Ručak: Za ručak je poželjno pripremiti nešto ne previše teško za varenje, ali ipak dovoljno hranljivo, pa tako predlažemo lagano prondistano belo meso i salatu od svežeg kupusa i šargarepe.
Večera: Pred spavanje ne treba jesti teške obroke, posebno ne one sa mesom, pa je zato poželjno uveče spemiti integralni pirinač i bareno povrće – brokoli i šargarepa npr.
Utorak
Doručak: Zdrava kaša od prosa sa dodatkom suvih grožđica, domaćim medom i bademima.
Užina: Sezonsko voće je ponovo dobar izbor za užinu.
Ručak: Za ručak treba spremiti lagani potaž od bundeve i đuveč sa integralnim pirinčem i tofu sirom.
Večera: Lagana i ovog puta, pa podrazumeva probiotski jogurt i ovsene pahuljice, a nakon toga obrok zasladiti jednom celom bananom.
Sreda
Doručak: Na integralni hleb treba namazati mladi sir i preko toga staviti rukolu.
Užina: Čaj od matičnjaka i banana.
Ručak: Za ručak je pastrmka pečena u rerni, a pored nje uz obrok ide još i zelena salata sa maslinovim uljem i limunovim sokom.
Večera: Za večeru treba pojesti palentu sa mlevenim semenkama susama, lana i bundeve.
Četvrtak
Doručak: Još jedna ukusna kaša od ovsenih pahuljica prokuvanih u vodi i pomešanih sa mlavenim bademima i domaćim medom, suvim voćem, bananom i mlevenim semenkama koje smo koristili za večeru prethodnog dana.
Užina: Čaj od kamilice i jabuka.
Ručak: Ćufte od belog mesa, koje se prave tako što se belo meso samelje, pomeša sa iseckanim crnim i belim lukom, zatim se to sjedini i posoli i pobiberi i na kraju se doda peršun, da bi se zatim oblikovale male okrugle loptice koje će se peći u rerni na papiru za pečenje. Uz ćufte, kao salatu treba dodati svežu cveklu i šargarepu.
Večera: Integralna testenina sa spanaćem.
Petak
Doručak: Napravite griz od integralnog pirinča, koji ćete skuvati u sojinom ili bademovom mleku, a zatim tome dodajte steviju kao zaslađivač.
Užina: Bademi i suvo voće.
Ručak: Jaje obarite, ali da budu mekano kuvana, tome dodajte i bareni krompir, a kao salatu poslužite cveklu i praziluk.
Večera: Brzo i lako napravite šejk od banane, pirinčanog mleka, klica, domaćeg meda i malina.
Nadamo se da smo bar malo uspeli da vam približimo ovu bolest i kako sa njom da se izborite. Ovaj tekst nije zamena za odlazak kod lekara zato vam preporučujemo Polikliniku dr. Rončević gde možete obaviti sve preglede.
